Autor teksta: VLADIMIR NIKITOVIĆ (BLIC, BG| 16. 10. 2010. )Čačak - Pre tačno 50 godina prvi čačanski mladići, rizikujući trojku iz vladanja, počeli su da puštaju nešto dužu kosu, kao i da nose uske pantalone i košulje sa cvetnim dezenima. Ti momci su, najčešće u gradskom parku i na obali Morave, na gitarama krenuli da skidaju pesme koje su prethodnih večeri slušali na Radio Luksemburgu. Čudo zvano rokenrol stiglo je u Čačak.
Početkom novembra nizom zanimljivih manifestacija biće obeležena pedesetogodišnjica rokenrola u gradu u kojem je šezdesetih godina prošlog veka bila aktivna rok scena kakvu je imao malo koji grad van velikih centara tadašnje Jugoslavije.
Začeci rok muzike u Čačku vezuju se za čuvenog gitaristu Aleksandra Slavikovića zvanog Aca Gušter, koji je kao član KUD “Abrašević” početkom 1961. godine počeo da svira prve rokerske rifove i akorde. Nepunih godinu dana kasnije Čačak dobija svoj prvi rok bend “Bele višnje”, u kojem su osim Ace Guštera svirali i Stevo Radović, koji je stigao iz Sarajeva gde je drugovao sa Davorinom Popovićem i Bodom Kovačevićem iz „Indeksa“, te Muhamed Hukić, Slobodan Pajić, Zoran Sokić i Predrag Radonjić Žeki. Prvi nastup van Čačka, na prvoj beogradskoj gitarijadi, donosi im neslućeni uspeh.
- U polufinalnoj večeri zauzeli smo prvo mesto, a u finalu sedmo. Na drugoj gitarijadi velike Jugoslavije, godinu dana kasnije, osvojili smo treće mesto svirajući autorske kompozicije, što je tada bila prava retkost. Sve to u konkurenciji velikih muzičkih imena kao što su “Siluete”, “Elipse”, “Zlatni dečaci”, “Crni biseri”, “Iskre”, “Delfini”... O atmosferi koja je tada vladala možda najbolje govori podatak da je na drugu gitarijadu vozom stiglo nekoliko desetina Čačana, koji su kada smo počeli da sviramo napravili histeriju ravnu onoj koju su izazivali „Bitlsi“ – priseća se ritam gitarista i pevač “Belih višanja” Stevo Radović.
Uspeh “Belih višanja” inicirao je pravi rokenrol bum u gradu.
- U to vreme pojavljuju se “Zvečarke”, “Crne mambe”, “Srebrne senke”, “Dečaci sa Morave”, “Hermelini”...
Početkom šezdesetih svaka uličica u Čačku imala je svoj bend, a svaki bend svoju klupu u parku, gde se sviralo do duboko u noć. Igranke su se održavale u “Abraševiću”, na Želovom igralištu, u Učiteljskom domu, a na repertoaru su bili „Šedouzi“, „Bitlsi“, „Stonsi“, „Enimalsi“, „Kinksi“, „Bič bojsi“. Muzičari su se prosto nadmetali ko će bolje da odsvira neki od klasika ovih velikih bendova – ističe Zoran Branković, inicijator obeležavanja pedesetogodišnjice rokenrola u Čačku, inače nekadašnji član “Dečaka sa Morave” i kasnije “Krvne grupe”.
Novi zvuci udahnuli su novi život u učmalu šumadijsku provinciju kakva je tada bio Čačak. Glasna muzika sa Zapada donela je i do tada nezamislive pojave, vrištanje i skakanje koje je neretko završavalo lomljenjem stolica na koncertima. Na te mlade ljude sredina je gledala sa podozrenjem, ali oni nisu previše marili za to. Muzika im je tada bila najbitnija stvar u životu. S posebnom pažnjom posmatran je Stevo Radović, u to vreme nastavnik fizičkog u jednoj čačanskoj školi.
- Sve su to bila dobra deca i dobri đaci. Ja sam kao nastavnik često proveravao kakve su ocene imali oni koji su počeli da se bave muzikom. Jedan od najnestašnijih, ali i najtalentovanijih zvao se Borisav Đorđević, koji je bio pevač i basista VIS “Hermelini” – navodi Radović.
Bora Đorđević će docnije napraviti veliku karijeru kao frontmen “Riblje čorbe”, ali i dan-danas ističe da mu je jedan od omiljenih bendova i velikih muzičkih uzora bio upravo sastav “Bele višnje”.
- Prvu pesmu komponovao sam sa 13 godina, zvala se “Bejbi” i tekst sam napisao na lošem engleskom. Bilo mi je neprijatno da kažem da je to moja pesma, pa sam izmislio da je to novi hit Hermansa Hermitsa. A kolegama muzičarima se dopala, klimaju glavama sa odobravanjem i pevuše drugi refren, kao čuli su stvar jer bi njih bilo sramota da nisu – rekao je u jednom intervujuu Bora Đorđević.
U druženjima čačanskih muzičara ispredale su se mnoge legende, a jedna od zanimljivijih kaže da je gitarista benda “Zvečarke” sredinom šezdesetih u svoju sobu doveo jednog mršavog mladića, dao mu gitaru i prisutnima rekao da “saslušaju malog”. Ekipa je nakon pet minuta bila kao zaleđena jer niko od njih do tada nije čuo ništa slično. Taj dečak bio je Radomir Mihailović Točak.
- Točak je iz Čačka direktno ušao u legendu. Način njegovog sviranja je za nas klince, koji smo tada tek počinjali, bio nestvaran. On je u svom sviranju uklopio mnoge stvari kojih do tada nije bilo. Prvi put uveo je etno u rokenrol zvuk čuvenom temom “Ulazak u harem”. sedamdesetih godina svojim virtuoznim sviranjem zarazio je čitavu scenu tadašnje Jugoslavije – ističe poznati čačanski gitarista i producent Darko Milošević.
Čačanska rokenrol scena sedamdesetih i osamdesetih bila je nešto neaktivnija, mada je i tada bilo poznatih sastava poput “Krvne grupe”. Nova muzička eksplozija dogodila se početkom devedesetih, kada se pojavilo nekoliko značajnih alternativnih grupa i bendova hevimetal usmerenja. U poslednjih deset godina mladi čačanski bendovi u neravnopravnoj borbi, sa manje ili više uspeha, pokušavaju da nove gradske generacije privole urbanom zvuku.
- Da se u ovom gradu nije pojavio niko od muzičara sem Ace Guštera, Radomira Mihailovića Točka i Bore Đorđevića, i to bi bilo zaista puno. Sva trojica su, svako na svoj način, zadužili rok muziku na jugoslovenskim prostorima. Drago mi je što su ti ljudi Čačani – zaključuje Darko Milošević.
Knjiga i CD o roku u Čačku
U čačanskom Domu kulture 3. i 4. novembra biće obeležena pedesetogodišnjica rokenrola u Čačku.
- Prvog dana u holu Doma kulture biće otvorena izložba fotografija, plakata, omota i svih dokumenata koji govore o razvoju čačanske rok scene. Iste večeri na velikoj sceni biće održana tribina o ovom jubileju, a na bini će se naći osnivači svih bendova iz Čačka. Prvi put nakon skoro 50 godina “Bele višnje” će nastupiti uživo, a svoje kratke setove imaće, između ostalih, i Bora Ðorđević i Radomir Mihailović Točak”. U četvrtak, 4.novembra, biće organizovan koncert mladih čačanskih bendova – najavljuje Zoran Branković. Povodom jubileja koji se obeležava pod pokroviteljstvom grada Čačka, gradska biblioteka će objaviti knjigu, a pojaviće se i CD na kojem će se naći živi zapis sa koncerta od 3. novembra. 
