(Evo "starog" teksta u potpuno NOVOME RUHU tj ODELU.
Naslovljen je "Nikad nemoj plakati zbog ljubavi", a premijerno objavljen 06. avgusta 2010. godine.
Dakle, ovo je REPRIZA.
Autor teksta je bio (i ostao!) Hroničar: bloger sa nick name-om Hroničar je uređivao stari "EX YU je moja furka")
Autor teksta je bio (i ostao!) Hroničar: bloger sa nick name-om Hroničar je uređivao stari "EX YU je moja furka")
POČETAK:
Dakle, opet je na dnevnom redu čarobna reč - fragment.
Šta da se radi: ceo tekst je previše, a odlomak/fragment je SASVIM dovoljan.
Pa, krenimo onda sa FRAGMENTOM!
F R A G M E N T
"Godinu dana kasnije, na završetku naše veze, ti si me podsetila na tu pesmu, priuštila mi lagano, sentimentalno putovanje u prošlost.
Bile su to godine Bitlsa, tvista, Džona Kenedija, misterioznog samoubistva Merilin Monro, rata u Vijetnamu... Prvih televizora, frižidera, glomaznih radio tranzistora na baterije...
Bile su to godine Bitlsa, tvista, Džona Kenedija, misterioznog samoubistva Merilin Monro, rata u Vijetnamu... Prvih televizora, frižidera, glomaznih radio tranzistora na baterije...
Kako smo se samo ložili na Vijetnam! Give peace a chance, ti nevaljali ujka Same! Ili na ubistvo Džona Kenedija u Dalasu! Kako sam samo mrzeo Dalas, grad ubica. (Dalas u Teksasu, zemlji snova u kojoj se dešavaju svi oni čudesni vesterni?! To nikako nisam uspevao da shvatim.) Čak i na Moiza Čombea, negativca iz Kongo Brazavila. Gotivio sam tog frajera, koji je nosio elegantna odela i neprestano izlazio iz nekih aviona, ma koliko ga pljuvali na TV-u. I, izgleda, da nisam bio jedini, jer je svako drugo ciganče u gradu imalo nadimak Čombe.
Verovatno da smo razgovor o raskidu započeli još u Knez Mihailovoj, na trotoaru ispred pešačkog prelaza, dok smo čekali da se na semaforu upali zeleno svetlo da u|emo u park. Razgovor se odvijao brzo, bez uvoda:
Verovatno da smo razgovor o raskidu započeli još u Knez Mihailovoj, na trotoaru ispred pešačkog prelaza, dok smo čekali da se na semaforu upali zeleno svetlo da u|emo u park. Razgovor se odvijao brzo, bez uvoda:
- Znaš, imam drugu devojku i zato mislim da nas dvoje treba da prekinemo...
Ušli smo u park i ti si me tada podsetila na tu pesmu, na možda i jedini hit davno već zaboravljene Vanje Stojković. Ne spuštajući pogled i zadržavajući osmeh na licu, rekla si:
- Da li znaš onu pesmu: 'Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, to je samo propuštena noć... Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, jer već sutra će nova ljubav doć'?
Ušli smo u park i ti si me tada podsetila na tu pesmu, na možda i jedini hit davno već zaboravljene Vanje Stojković. Ne spuštajući pogled i zadržavajući osmeh na licu, rekla si:
- Da li znaš onu pesmu: 'Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, to je samo propuštena noć... Nemoj nikad plakati zbog ljubavi, jer već sutra će nova ljubav doć'?
Izgovorila si to do kraja i, kao što rekoh, naterala me da odem u jedno drugo vreme. U vreme kada sam gore, u Staroj koloniji, u ujakovoj kući, ležao na otomanu i u rukama držao omot ploče koja se okretala na gramofonu - crno-bela fotografija devojke sa naočarima i dugom, ravnom kosom. Da, to je bila Vanja, devojka iz šezdesetih. Koga je ona volela davne '62, '63, možda i '65, i gde bi uveče, njih dvoje i njihovo društvo, zaglavljivali i uživali u životu, u svojih dvadeset i pet godina?! I da li su te njihove zabave, ro|endani, žurke, ili kako su ih oni već nazivali, bile mlake uz upaljeno svetlo, voćne sokove i poneko pivo, ili žestoke uz cigarete, alkohol, potpuni mrak i gramofon odvrnut do kraja?
- Nemoj nikad plakati zbog ljubavi - rekla si hrabro i nisi zaplakala.
Da li je tih nekoliko stihova davno zaboravljenog šlagera poslužilo kao čarobna formula da, te večeri, suze ne skliznu niz tvoje zajapurene obraze? Ne znam, ali uspela si da, za trenutak,
uteraš melanholiju u moje kosti. Samo to. Jer, devojka koja ne ume da se bori za muškarca nikad nema šanse. Pre ili kasnije on će je ostaviti. Ljubav traži istinske borce. Zar nisi čitala
Romea i Juliju? Ljubav ili smrt. Ničeg nema izme|u. Ili ima: ovakve veze kao što je tvoja i moja?
Potpuno si u pravu, Lili F. - nemoj nikad plakati zbog naše ljubavi, nemoj ni jednu tričavu suzu da potrošiš na nju, već hrabro uleti u neku drugu ljubavnu vezu, rutinski je odradi do kraja i zaboravi me. Veruj mi, učinićeš mi uslugu."
- Nemoj nikad plakati zbog ljubavi - rekla si hrabro i nisi zaplakala.
Da li je tih nekoliko stihova davno zaboravljenog šlagera poslužilo kao čarobna formula da, te večeri, suze ne skliznu niz tvoje zajapurene obraze? Ne znam, ali uspela si da, za trenutak,
uteraš melanholiju u moje kosti. Samo to. Jer, devojka koja ne ume da se bori za muškarca nikad nema šanse. Pre ili kasnije on će je ostaviti. Ljubav traži istinske borce. Zar nisi čitala
Romea i Juliju? Ljubav ili smrt. Ničeg nema izme|u. Ili ima: ovakve veze kao što je tvoja i moja?
Potpuno si u pravu, Lili F. - nemoj nikad plakati zbog naše ljubavi, nemoj ni jednu tričavu suzu da potrošiš na nju, već hrabro uleti u neku drugu ljubavnu vezu, rutinski je odradi do kraja i zaboravi me. Veruj mi, učinićeš mi uslugu."
(...)
Nad gradom Beogradom pada noć, avgustovska... Vrela...
EPILOG:
Jedino je nad Beogradom julsko, a ne AVGUSTOVSKO predvečerje...
Ali to su tek NEVAŽNE NIJANSE.
