Za mene su šezdesete godine (ja sam, inače, četrdestdeveto godište), i mislim ne treba tu puno da objašnjavam šta one za mene predstavljaju i znače!
Ja bih sad samo kratko. Prvo, sećam se dobro, ma bio sam ja još u prvom razredu osnovne škole da daleke pedesetisedme (1957) izašli mi oko podne iz škole da idemo kući, a morali smo prvo pored jedne trafike (ili kioska) da prođemo. I ja ugledah preko čitave prve strane "Politike": slika Moše Pijade i naslov "Umro Moše Pijade!"
E, onda, početkom šezdesetih čak i mi u jednom malom srpskom selu znali smo (ne znam kako?! Preko radija, televizije...) da je 1961.g. Kenedi postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
U međuvremenu sezdesetdruge il trece ja se bio popeo u kotobanju (koš za kukuruz) da.. ne sećam se tacno ili da okrunim jednu korpu kukruza ili... I ja videh dole neki papir, beli.. A presavijen a vidilo se da je presavijen i ja.. kad ono stvarno kao plakata i jeste plakata bila (jos mirisala na stampariju) bila slika dzona kenedija sa super farbama i deo americke zastave. Ja nemam pojma otkud?!
I, naravno, i za nas je veliki dogadjaj bio Kenedijevo ubitstvo šezdesetitreće..
E, sad ću mnogo cega da godinama preskocim jer mnogo toga je i ovde spomenuto (i u slici i u..
"Minimaks počinje sezdesetiosme februara subotom mislim evo link:
gde Milovan i licno i super o pocetku, a i ja sam bio od prve radio-emisije slušalac i prekino sam u jesen (jer sam morao da idem u JNA), i tek u prolece sedamdesete sam opet nastavio da slusam Minimaks.
I u jednoj emisiji cuo za mogucnost odlaska studenata na mesec-dva rada u englesku
Iako nisam bio student ja se javio na taj broj koji nam je milovan *izrecitovo :)
i pre nego sto zavrsim ovu moju pricu da još kratkoda tek 12. septembra sedamdesete u hajdparku na jednom koncertu u Londonu.. (evo ima link - http://www.ukrockfestivals.com/Hyde-park-9-12-70.html)zavrsavaju se za mene šezdesete.
Pre početka koncerta vidim u velikom krugu sede mladi ljudi.. uglavnom svi sa dugim kosama i puše.. (ja tad jos nisam čuo za hipike, a i vidim ja jos kako sele jednu cigaru od jednog do drugog.. I ja u sebi malo seljački: "Pa, jel i oni nemaju novaca da kupe cigare?!" I tek kasnije sam sazno da su oni pusili travu, i to otvoreno.
Počeo koncert i tamo polovinom prodjose bas pored isto sa dugim kosama al na ledjima na crnim koznim jaknama procito "hell angels"
Eto, to je sve!
Ja bih sad samo kratko. Prvo, sećam se dobro, ma bio sam ja još u prvom razredu osnovne škole da daleke pedesetisedme (1957) izašli mi oko podne iz škole da idemo kući, a morali smo prvo pored jedne trafike (ili kioska) da prođemo. I ja ugledah preko čitave prve strane "Politike": slika Moše Pijade i naslov "Umro Moše Pijade!"
E, onda, početkom šezdesetih čak i mi u jednom malom srpskom selu znali smo (ne znam kako?! Preko radija, televizije...) da je 1961.g. Kenedi postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
U međuvremenu sezdesetdruge il trece ja se bio popeo u kotobanju (koš za kukuruz) da.. ne sećam se tacno ili da okrunim jednu korpu kukruza ili... I ja videh dole neki papir, beli.. A presavijen a vidilo se da je presavijen i ja.. kad ono stvarno kao plakata i jeste plakata bila (jos mirisala na stampariju) bila slika dzona kenedija sa super farbama i deo americke zastave. Ja nemam pojma otkud?!
I, naravno, i za nas je veliki dogadjaj bio Kenedijevo ubitstvo šezdesetitreće..
E, sad ću mnogo cega da godinama preskocim jer mnogo toga je i ovde spomenuto (i u slici i u..
"Minimaks počinje sezdesetiosme februara subotom mislim evo link:
gde Milovan i licno i super o pocetku, a i ja sam bio od prve radio-emisije slušalac i prekino sam u jesen (jer sam morao da idem u JNA), i tek u prolece sedamdesete sam opet nastavio da slusam Minimaks.
I u jednoj emisiji cuo za mogucnost odlaska studenata na mesec-dva rada u englesku
Iako nisam bio student ja se javio na taj broj koji nam je milovan *izrecitovo :)
i pre nego sto zavrsim ovu moju pricu da još kratkoda tek 12. septembra sedamdesete u hajdparku na jednom koncertu u Londonu.. (evo ima link - http://www.ukrockfestivals.com/Hyde-park-9-12-70.html)zavrsavaju se za mene šezdesete.
Pre početka koncerta vidim u velikom krugu sede mladi ljudi.. uglavnom svi sa dugim kosama i puše.. (ja tad jos nisam čuo za hipike, a i vidim ja jos kako sele jednu cigaru od jednog do drugog.. I ja u sebi malo seljački: "Pa, jel i oni nemaju novaca da kupe cigare?!" I tek kasnije sam sazno da su oni pusili travu, i to otvoreno.
Počeo koncert i tamo polovinom prodjose bas pored isto sa dugim kosama al na ledjima na crnim koznim jaknama procito "hell angels"
Eto, to je sve!
UGLAVNOM ŠEZDESETE)
