недеља, 26. децембар 2010.

Joko Ono: Nisam rasturila "Bitlse"

Godinama se smatralo da je Joko Ono kriva za raspad "Bitlsa", jedne od najvećih grupa koja je ikada postojala, međutim, ona odbija da prihhvati odgovornost za to, jer kako kaže, i da je htela ne bi mogla da ih odvoji jedne od drugih.
Kao već izgrađeni avandgardni umetnik, Joko je postala poznata ali na negativan način kada je započela vezu da Džonom Lenonom.
Par je živeo u Nujorku sa sinom Šonom pre nego što ga je ubio opsednuti obožavalac 1980. godine.
"Nisam rasturila "Bitlse". To je bila grupa sačinjena od četiri veoma kompleksna čoveka, a ja sama nisam mogla da utičem na njih. Oni su se rastali zato što su došli do kraja. Dugo sam bila ljuta što sam nepravedno optužena da sam uticala na uništenje kako "Bitlsa" tako i samog Džona", kaže Joko. Kako dodaje često razmišlja kako bi bilo da je Lenon i dalje živ.
"Svidelo bi mu se kako se svet promenio. Obožavao bi Internet, "fejsbuk" i "tviter". Sigurna sam da bi svaki čas postavljao svoja mišljenja o svemu što se događa", priča Joko.
(izvor -- BLIC)

среда, 8. децембар 2010.

Za ljubav i mir, do smrti

Širom sveta juče je obeleženo 30. godina od ubistva Džona Lenona, jednog od najuticajnijih i najznačajnijih autora popularne muzike. Tim povodom objavljeno je nekoliko dokumentaraca, među kojima su najzanimljiviji „The Day John Lennon Died“ i „LENNONYC“, a magazin „Rolingstoun“ objavio je poslednji Lenonov intervju, napravljen samo tri dana pre nego što ga je psihički bolesnik Mark Dejvid Čepmen ubio 8. decembra ispred zgrade „Dakota“ u Njujorku.
Dokumentarni film „The Day John Lennon Died“ britanskog reditelja Majkla Valdmana bavi se rekonstrukcijom događaja na dan kada je Lenon ubijen, a među upečatljivijim prizorima iz filma svakako je prikazivanje fotografije Lenona kako potpisuje autogram Čepmenu samo nekoliko sati pre nego što će ga ovaj ubiti.


Poseban izazov za autore filma bilo je pronalaženje Pola Goreša, autora fotografije na kojoj se vide Lenon i Čepmen, koji još od ove tragedije odbija da komunicira s medijima. Prema Gorešovim rečima, Čepmen je Lenonu prišao s primerkom njegovog albuma „Double Fantasy“, s molbom da ga potpiše. Lenon je to i uradio, uz pitanje: „Da li je to sve što vam treba?“ Goreš je nakon toga napravio čuvenu fotografiju.


Magazin „Rolingstoun“ u svom novom broju objavljuje poslednji intervju s Džonom Lenonom, napravljen samo tri dana pred ubistvo.


„Odabrao sam da radim samo sa Polom Makartnijem i Joko Ono. To nije loš izbor“, rekao je u intervjuu.


U novom broju „Rolingstouna“ se oglasila i Joko Ono, prvi put progovorivši o njegovim poslednjim trenucima. Te večeri oni su se vraćali kući iz muzičkog studija.


„Kada smo seli u automobil, predložila sam da idemo u neki restoran da nešto pojedemo, ali Džon to nije želeo. ‘Ne, želim da vidim Šona pre nego što zaspi’, rekao mi je, pa smo pošli kući. Znate, čak i da smo otišli u restoran, to ništa ne bi značilo. Ne verujem da bismo i tako uspeli da izbegnemo taj užas. I onda… Onda se automobil zaustavio, mi smo izašli. Bilo je to stvarno… Bilo je užasno“, rekla je Joko Ono.


Sumirajući 40 godina života, Džon Lenon je u intervjuu ocenio da za njega postoje dva najvažnija cilja i da im je ostao odan do kraja - ljubav i mir na Zemlji.



Džon Lenon 1940 - 1980.

* 9. oktobar 1940: Džon Vinston Lenon rođen je u Liverpulu u Engleskoj, kao jedino dete Džulije i Alfreda Lenona
* 1957: Sa Polom Makartnijem osniva skifl rok-grupu “Kvorimen”. Džordž Harison im se pridružuje godinu dana kasnije
* 1960-62: Pod novim imenom “Bitlsi” grupa priređuje 280 koncerata u hamburškim rok-klubovima
* 1962: “Bitlsi” - sada sa Ringom Starom za bubnjevima - objavljuju prvi singl “Love Me Do”. Lenon se ženi Sintijom Pauel, u aprilu 1963. dobijaju sina Džulijana
* 1964: Posle izuzetno uspešnog debi nastupa u SAD usledile su dve godine neprekidnih turneja, kada grupa stiče svetsku popularnost
* 1965: “Bitlsima” je dodeljen Orden Britanske imperije (MBE) na proslavi kraljičinog rođendana, na kome su bili počasni gosti
* 1966: Lenon izjavljuje da su “Bitlsi” popularniji od Isusa Hrista, što je izazvalo negativne reakcije
* 1967: Izlazi album “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”
* 1968: Džon i Sintija se razvode
* 1969: Lenon sklapa brak sa Joko Ono. Snimljen album “Give Peace a Chance”. U znak protesta protiv rata u Vijetnamu Lenon vraća MBE
* 1970: Raspad grupe “Bitlsi”. Lenon objavljuje solo album “John Lennon/Plastic Ono Band”
* 1971: Lenon i Joko Ono se sele u Njujork. Te godine je objavljen album “Imagine”
* 1972: FBI pokreće istragu povodom poziva za Lenonovu deportaciju zbog povezanosti sa aktivistima protivnicima Rata u Vijetnamu. Lenon i Joko Ono objavljuju “Sometime in New York City”, politički album na kome se, između ostalog, nalaze pesme o ženskim pravima i odnosima među rasama
* 1973: Džon Lenon i Joko Ono razilaze se na nekoliko meseci
* 1974: Lenon izdaje album “Walls and Bridges”, na kome se nalazi i hit singl “Whatever Gets You Thru the Night”. Poslednji koncertni nastup u dvorani Medison skver garden zajedno sa Eltonom Džonom
* 1975: Odbačen nalog za Lenonovu deportaciju. Džon i Joko dobijaju sina Šona - Lenon se privremeno ne bavi muzikom
* 1980: Objavljen album “Double Fantasy”
* 8. decembar 1980: Ispred zgrade “Dakota” na Menhetnu, gde je stanovao, Džona Lenona iz pištolja ubija poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen

(izvor ::: BLIC)

понедељак, 6. децембар 2010.

Izložba o rokenrolu u Zrenjaninu

ZRENJANIN -
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu će 13. decembra biti otvorena izložba "Od Tihuane do Tetka Ane" kojom će biti prikazan nastanak i rokenrol događanja u tom gradu, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Uz muzičke instrumente i opremu, biće izloženi, magnetofoni, gramofoni, radio i džuboks aparati, crno beli televizori i druga svedočanstva o tom vremenu, ne samo u Zrenjaninu.
U pratećem katalogu i na panoima, posetioci će moći da se podsete ili da saznaju detalje o zabavnom orkestru "Tihuana 7", čuvenim rok sastav ima "Omege" i "Meteori", "Zlatnim maskama" i "Dzammbo džetu" sve do "Teka Ane".
Biće to podsećanje i na prvo muzičko takmičenje elektronskih sastava u Zrenjaninu, 2. oktobra 1965. godine, koje je održano uz podršku novinara Nikole Karaklajića a nekoliko meseci pre prve beogradske gitarijade na Sajmištu.
Na izložbi će svoj kutak imati i "Bitlsi".
Autori izložbe su kustos zrenjaninskog muzeja Olivera Skoko i organizator u beogradskom " Ateljeu 212" Milenko Adamov.
Izložbu prati katalog sa uvodnom tekstom novinara Pece Popovića.

(06. decembar 2010. | 16:37 | Izvor: Tanjug)

недеља, 5. децембар 2010.

Anneke Gronloh: " A-tisket A-tasket"

Ko je Anneke Gronloh? Skoro da bih Vam odgovorio - "Nemam pojma!" da njenu singl-ploču nije objavila PGP Beograd šezdesetih godina XX veka. To me je nateralo da malo po NET-u istražujem o dotičnoj osobi! Šta ima, i gde... Ima na jednom BLOGU... Jeste na engleskom, ali ne mari.
Anneke Gronloh was born in Menagassar, a little village in Northern Celebes, Indonesia on 7 June 1942. Anneke's father, a sergeant-major was made a prisoner-of-war soon after her birth. The occupying force gave her a Japanese name Yokko Tjang which means 'little sister'.
Her family resettled in Holland in 1949. At sixteen she signed a contract for appearances in Belgium and Germany. In her first single released in 1960, Asmara/Dari Ketjil, Asmara was a great hit and made it to the charts in South East Asia.
She made a tour of the Far East in early 1962 covering fifteen shows in Singapore, Kuala Lumpur and Ipoh. A second tour soon followed after the tremendous success of her first tour.
(...)

A-tisket A-tasket

A-tisket A-tasket
A brown and yellow basket
I send a letter to my mommy
On the way I dropped it

I dropped it
I dropped it
Yes on the way I dropped it
A little girlie picked it up
And put it in her pocket

SHE WAS TRUCKIN ON DOWN THE AVENUE
Not a single thing to do
She went peck peck pecking all around
When she spied it on the ground

She took it
She took it
My little yellow basket
And if she doesn't bring it back I think that I will die


Oh gee I wonder where my basket can be
(So do we, so do we, so do we, so do we, so do we)
Oh dear I wish that little girl I could see
(So do we, so do we, so do we, so do we, so do we)

Oh why was I so careless with that basket of mine?
That itty bitty basket was a joy of mine!

A-tisket
A-tasket
I lost my yellow basket
Won't someone help me find my basket
And make me happy again? again

(Was it red?) No, no, no, no
(Was it green?) No, no, no, no
(Was it serese?) No, no, no, no

Just a little yellow basket
A little yellow basket.


субота, 4. децембар 2010.

Peri Komo: Caterina

Pevač Peri Komo (preminuo 2001. godine) je zauzeo prva dva mesta na Bilbord listi zvona za mobilne telefone sa numerama "Jingle Bells" i "We Whish You a Merry Christmas" i to 61 godinu nakon što je prvi put dospeo na prvo mesto Bilbord liste (sa numerom "Till the End of Time" septembra 1945. - pesma je bila prva tokom deset nedelja). Inače, njegova verzija dobro poznate pesme "Jingle Bells" se pojavila na njegovom albumu "Merry Christmas Music" (1946) koji je bio njegov prvi No. 1 album.

(izvor - DANAS, 27.12.2006. godine)

Caa-taa-reena, O' Ho Ho!
When we kiss, Purdy Miss, Purdy Miss,
I'm in ecstasy! ( Si, Si, Si Si! )

Caterina, O' Ho, Ho Ho! ( O' Ho, Ho Ho! )
But when we kiss, Purdy Miss, Purdy Miss,
Are you thinkin' of me? (Are you thinkin' of me?)

Caa-taa-reena! Ha, Ha, Ha! ( Ha, Ha, Ha! )
Just how long is the list, is the list,
Of the lips you kissed?
O' How happy my heart would be,
If I knew that you loved just me,
Say it's true, say ya do,
Caterina!

Say it's true ( Say it's true! )
Say you do ( Say you do! )
Caa-taa-ree ( Caa-taa-ree, Caa-taa-ree, Caa-taa-ree ) na!

Words and Music by Earl Shuman and Maurice "Bugs" Bower, 1961.


недеља, 21. новембар 2010.

“Hey Jude” najpopularnija pesma Bitlsa

Od kad je početkom protekle nedelje katalog “liverpulske četvorke” postavljen na ajTjuns, pesma “Hey Jude” je najviše puta bila “skidana”.
Na drugom mestu je kompozicija “Let It Be”.
“Bitlsi” su, posle dugogodišnjeg oklevanja, omogućili obožavaocima da legalno kupuju njihove kompozicije u digitalnom formatu.

(izvor ::: BLIC)

субота, 16. октобар 2010.

Stari rokeri obeležavaju pola veka rokenrola u Čačku

Autor teksta: VLADIMIR NIKITOVIĆ (BLIC, BG| 16. 10. 2010. )
 
Čačak - Pre tačno 50 godina prvi čačanski mladići, rizikujući trojku iz vladanja, počeli su da puštaju nešto dužu kosu, kao i da nose uske pantalone i košulje sa cvetnim dezenima. Ti momci su, najčešće u gradskom parku i na obali Morave, na gitarama krenuli da skidaju pesme koje su prethodnih večeri slušali na Radio Luksemburgu. Čudo zvano rokenrol stiglo je u Čačak.
Početkom novembra nizom zanimljivih manifestacija biće obeležena pedesetogodišnjica rokenrola u gradu u kojem je šezdesetih godina prošlog veka bila aktivna rok scena kakvu je imao malo koji grad van velikih centara tadašnje Jugoslavije. Začeci rok muzike u Čačku vezuju se za čuvenog gitaristu Aleksandra Slavikovića zvanog Aca Gušter, koji je kao član KUD “Abrašević” početkom 1961. godine počeo da svira prve rokerske rifove i akorde. Nepunih godinu dana kasnije Čačak dobija svoj prvi rok bend “Bele višnje”, u kojem su osim Ace Guštera svirali i Stevo Radović, koji je stigao iz Sarajeva gde je drugovao sa Davorinom Popovićem i Bodom Kovačevićem iz „Indeksa“, te Muhamed Hukić, Slobodan Pajić, Zoran Sokić i Predrag Radonjić Žeki. Prvi nastup van Čačka, na prvoj beogradskoj gitarijadi, donosi im neslućeni uspeh. - U polufinalnoj večeri zauzeli smo prvo mesto, a u finalu sedmo. Na drugoj gitarijadi velike Jugoslavije, godinu dana kasnije, osvojili smo treće mesto svirajući autorske kompozicije, što je tada bila prava retkost. Sve to u konkurenciji velikih muzičkih imena kao što su “Siluete”, “Elipse”, “Zlatni dečaci”, “Crni biseri”, “Iskre”, “Delfini”... O atmosferi koja je tada vladala možda najbolje govori podatak da je na drugu gitarijadu vozom stiglo nekoliko desetina Čačana, koji su kada smo počeli da sviramo napravili histeriju ravnu onoj koju su izazivali „Bitlsi“ – priseća se ritam gitarista i pevač “Belih višanja” Stevo Radović. Uspeh “Belih višanja” inicirao je pravi rokenrol bum u gradu. - U to vreme pojavljuju se “Zvečarke”, “Crne mambe”, “Srebrne senke”, “Dečaci sa Morave”, “Hermelini”... Početkom šezdesetih svaka uličica u Čačku imala je svoj bend, a svaki bend svoju klupu u parku, gde se sviralo do duboko u noć. Igranke su se održavale u “Abraševiću”, na Želovom igralištu, u Učiteljskom domu, a na repertoaru su bili „Šedouzi“, „Bitlsi“, „Stonsi“, „Enimalsi“, „Kinksi“, „Bič bojsi“. Muzičari su se prosto nadmetali ko će bolje da odsvira neki od klasika ovih velikih bendova – ističe Zoran Branković, inicijator obeležavanja pedesetogodišnjice rokenrola u Čačku, inače nekadašnji član “Dečaka sa Morave” i kasnije “Krvne grupe”. Novi zvuci udahnuli su novi život u učmalu šumadijsku provinciju kakva je tada bio Čačak. Glasna muzika sa Zapada donela je i do tada nezamislive pojave, vrištanje i skakanje koje je neretko završavalo lomljenjem stolica na koncertima. Na te mlade ljude sredina je gledala sa podozrenjem, ali oni nisu previše marili za to. Muzika im je tada bila najbitnija stvar u životu. S posebnom pažnjom posmatran je Stevo Radović, u to vreme nastavnik fizičkog u jednoj čačanskoj školi. - Sve su to bila dobra deca i dobri đaci. Ja sam kao nastavnik često proveravao kakve su ocene imali oni koji su počeli da se bave muzikom. Jedan od najnestašnijih, ali i najtalentovanijih zvao se Borisav Đorđević, koji je bio pevač i basista VIS “Hermelini” – navodi Radović. Bora Đorđević će docnije napraviti veliku karijeru kao frontmen “Riblje čorbe”, ali i dan-danas ističe da mu je jedan od omiljenih bendova i velikih muzičkih uzora bio upravo sastav “Bele višnje”. - Prvu pesmu komponovao sam sa 13 godina, zvala se “Bejbi” i tekst sam napisao na lošem engleskom. Bilo mi je neprijatno da kažem da je to moja pesma, pa sam izmislio da je to novi hit Hermansa Hermitsa. A kolegama muzičarima se dopala, klimaju glavama sa odobravanjem i pevuše drugi refren, kao čuli su stvar jer bi njih bilo sramota da nisu – rekao je u jednom intervujuu Bora Đorđević. U druženjima čačanskih muzičara ispredale su se mnoge legende, a jedna od zanimljivijih kaže da je gitarista benda “Zvečarke” sredinom šezdesetih u svoju sobu doveo jednog mršavog mladića, dao mu gitaru i prisutnima rekao da “saslušaju malog”. Ekipa je nakon pet minuta bila kao zaleđena jer niko od njih do tada nije čuo ništa slično. Taj dečak bio je Radomir Mihailović Točak. - Točak je iz Čačka direktno ušao u legendu. Način njegovog sviranja je za nas klince, koji smo tada tek počinjali, bio nestvaran. On je u svom sviranju uklopio mnoge stvari kojih do tada nije bilo. Prvi put uveo je etno u rokenrol zvuk čuvenom temom “Ulazak u harem”. sedamdesetih godina svojim virtuoznim sviranjem zarazio je čitavu scenu tadašnje Jugoslavije – ističe poznati čačanski gitarista i producent Darko Milošević. Čačanska rokenrol scena sedamdesetih i osamdesetih bila je nešto neaktivnija, mada je i tada bilo poznatih sastava poput “Krvne grupe”. Nova muzička eksplozija dogodila se početkom devedesetih, kada se pojavilo nekoliko značajnih alternativnih grupa i bendova hevimetal usmerenja. U poslednjih deset godina mladi čačanski bendovi u neravnopravnoj borbi, sa manje ili više uspeha, pokušavaju da nove gradske generacije privole urbanom zvuku. - Da se u ovom gradu nije pojavio niko od muzičara sem Ace Guštera, Radomira Mihailovića Točka i Bore Đorđevića, i to bi bilo zaista puno. Sva trojica su, svako na svoj način, zadužili rok muziku na jugoslovenskim prostorima. Drago mi je što su ti ljudi Čačani – zaključuje Darko Milošević. 
 
Knjiga i CD o roku u Čačku
U čačanskom Domu kulture 3. i 4. novembra biće obeležena pedesetogodišnjica rokenrola u Čačku. - Prvog dana u holu Doma kulture biće otvorena izložba fotografija, plakata, omota i svih dokumenata koji govore o razvoju čačanske rok scene. Iste večeri na velikoj sceni biće održana tribina o ovom jubileju, a na bini će se naći osnivači svih bendova iz Čačka. Prvi put nakon skoro 50 godina “Bele višnje” će nastupiti uživo, a svoje kratke setove imaće, između ostalih, i Bora Ðorđević i Radomir Mihailović Točak”. U četvrtak, 4.novembra, biće organizovan koncert mladih čačanskih bendova – najavljuje Zoran Branković. Povodom jubileja koji se obeležava pod pokroviteljstvom grada Čačka, gradska biblioteka će objaviti knjigu, a pojaviće se i CD na kojem će se naći živi zapis sa koncerta od 3. novembra.

среда, 25. август 2010.

Fanovi Ringo Stara ne daju da se sruši njegova kuća

Obožavaoci Bitlsa u Liverpulu pokrenuli su akciju da bi kuću u kojoj je rođen bubnjar legendarnog benda, Ringo Star, spasili od rušenja, javlja BBC.
Kampanju "Spasimo Medrin strit" (Save Madryn Street) predvodiće lokalni muzičar Maks Frud, poznat po tome što liči na slavnog muzičara.
Rođen kao Ričard Starki 7. jula 1940. godine, Star je u kući u broju 9 proveo najranije detinjstvo.
Niska kuća od crvenih cigala je jedna od mnogih u tzv. velškoj četvrti koje su predviđene za rušenje da bi na tom mestu bile sagrađene moderne stambene zgrade.
Starovi fanovi ističu da bi rušenje kuće naškodilo turizmu grada, jer ona svake godine privuče na stotine posetilaca.
"Kuće Pola Makartnija i Džona Lenona su sačuvane, a Ringo nije ništa manje važan. Želimo da se Ringova rodna kuća sačuva i pretvori u pravu turističku atrakciju", kažu oni.
Gradske vlasti tvrde, međutim, da je kuća trošna i da se u njoj ne može živeti i da bi samo za njeno obezbeđivanje od urušavanja trebalo izdvojiti 150.000 funti.
Oni dodaju da kuća u kojoj je Star živeo 20 godina i koja se nalazi nedaleko od one u kojoj je rođen, nije ugrožena i ne preti joj rušenje.
(izvor --- BLIC, BG)

четвртак, 19. август 2010.

VOLIM SLUŠATI RADIO: Al Bano i Romina Power

Autor priloga: NADIR EFENDIĆ (Nemačka)

Pjevaju -- Al Bano i Romina Power
Pjesma -- Tu soltano tu
Pjesma traje --- 3 min i 40 sec.

Postovani slušatelji,
vjenčanjem Al Bana Carrisia i Romine Power 1970. godine, u Italiji je stvoren jedan bračni i umjetnički par koji je godinama u duetu odusevljavao publiku širom Evrope.
Na žalost, došlo je do rastanka i od 1996. godine Romina i Al Bano imaju odvojene životne i umjetnicke puteve. Vazno je znati da je Al Bano donio u taj duet jedan glas opsega od 4 i pol oktave, ali i da je Romina Power komponirala vecinu njihovih pjesama.
Nekada su u muzici jedan plus jedan više od dva, i to je bilo tako kod tog poznatog dueta. Razdvajanjem je njihova karijera krenula na dole i oni kao solisti nisu dosegli ni priblizan stupanj popularnosti, kojeg su ranije zajedno imali.
Sada se mozemo u nasoj emisiji prepustiti ugodnom glasu Al Bana i Romine Power koji ce nam otpjevati njihovu pjesmu Tu soltano tu (u prevodu - "Ti samo ti").
Našim muškim slušateljima možemo preporučiti da njihovoj dragoj otpjevuse u uho "Ti, samo ti". Ukoliko to naprave, oni mogu poci od toga, da ce njihov rucak ili vecera biti zacinjeni ljubavlju!

недеља, 15. август 2010.

Volim slušati radio: Elvis Presley

Autor priloga: NADIR EFENDIĆ(Nemačka)

Pevač --- Elvis Presley
Pesma --- Are You Lonesome Tonight
Pesma traje --- 3 min 03 sec
Poštovani slušatelji,
Većina od nas, kada cuje ime Elvis Presley misli na "Rock"n"roll", i pri tome zaboravlja da je Elvis bio daroviti pjevac, koji je znao divno zapjevati ljubavne pjesme i to tako, da se je mogao mjeriti sa najboljim pjevacima Talijanske kancone. Prisiljen da u kratkím razmacima stvara nove uspjehe, Elvis Presley, moze se reci, izgorio je pod tim pritiskom i kroz zloupotrebu medikamenata skratio je sebi zivot. Ljubitelji muzike bili su neugodno iznenadjeni i pogodjeni kada je 1977 dosla neocekivana vijest o njegovoj smrti. Elivis je bio rodjen 1935 godine, tako da on nije dozivio ni 40-tu godina zivota.
Izmedju vise od tisucu pjesama Elvisa Presley-a, koje se nalaze na trzistu, sada poslusajmo u nasoj emisiji Elvisa Presley-a sa pjesmom
"Are You Lonesome Tonight", u prevodu, "Jeste li usamljen nocas". Mozemo postaviti nasim muskim slusaocima jedno interesantno pitanje.Da je Elvis vasoj dragoj zapjevao ispod balkona, da li bi ona ostala vasa draga? Naravno , mi ne ocekujemo odgovor od vas!

уторак, 10. август 2010.

Tekst pesme "L.A. Woman" prodat za više od 20.000 dolara

List papira na kojem je rukom napisani tekst pesme "L.A. Woman" grupe "The Doors", prodat je na aukciji u Britaniji za nešto više od 20.000 dolara, objavio je u nedelju muzički časopis Klasik rok.

Tekst je plavom olovkom napisao pevač grupe Džim Morison, a na istom listu papira su, uz kompletan tekst jedne od najpoznatijih numera grupe, i neke skice i njegov autogram.

Sineasta Tom Di Silo snimio je nedavno dokumentarni film o legendarnoj američkoj rok grupi "When You're Strange" u kojem prati uspon benda ka svetskoj slavi do tragičnog kraja Džima Morisona koji je umro 1971. u 28. godini, u Parizu.
Narator filma je Džoni Dep, a u dokumentarac su uvršćeni intervjui sa preživelim članovima benda, Rejom Manzarekom, Džonom Densmorom i Robijem Krigerom.

(izvor ::: Beta | 10. 08. 2010. - 12:28h | Foto: AP )

субота, 17. јул 2010.

In the year 1967: A Day In The Life

(Nekoliko poslednjih zapisa na ovom blogu se bavi Bitlsima. Mislim da to ne treba nikoga da čudi budući da su oni i bili jedan od zaštitnih znakova tog vremena)
I 1967. godina je jedna od godina koja pripada šestoj dekadi (šezdesetim) dvadesetoga veka.
Petar Popović kolumnista beogradskog BLICA u svojoj kolumni kaže sledeće:
"Možda najbolja stvar Bitlsa, snimljena davne zime 1967. u ravno 34 sata, počinje ovako: „Čitao sam današnje novine i našao vest o srećniku koji je napredovao“."
Zašto se on seća 1967. godine, a ne na primer "68 ili "66?
Pa zbog Džef Beka, nemam drugog razloga. A g-din Bek je prošle srede nastupio u Sava centru, i izveo slavnu pesmu Bitlsa „Dan u životu“.
Tekst pesme:
I read the news today oh, boy
About a lucky man who made the grade
And though the news was rather sad
Well, I just had to laugh
I saw the photograph
He blew his mind out in a car
He didn't notice that the lights had changed
A crowd of people stood and stared
They'd seen his face before
Nobody was really sure if he was from the house of lords

I saw a film today oh, boy
The english army had just won the war
A crowd of people turned away
But I just had to look
Having read the book
I'd love to turn you on.

Woke up, fell out of bed
Dragged a comb across my head
Found my way downstairs and drank a cup
And looking up, I noticed I was late
Found my coat and grabbed my hat
Made the bus in seconds flat
Found my way upstairs and had a smoke
And somebody spoke and I went into a dream
Ah

I read the news today oh, boy
Four thousand holes in blackburn, lancashire
And though the holes were rather small
They had to count them all
Now they know how many holes it takes to fill the albert hall
I'd love to turn you on

Sve ostalo u tekstu Pece POPOVIĆA na sledećem --- LINKU.

четвртак, 8. јул 2010.

Ringo Star proslavio 70. rođendan na Tajms skveru

Bivši bubnjar legendarnih "Bitlsa" Ringo Star proslavio je juče svoj 70. rođendan velikom žurkom na njujorškom Tajms skveru, piše "Dejli mejl".
Sa Ringom su slavili njegova žena Barbara Bah, drugi članovi porodice i fanovi.
Star je okupljenoj gomili rekao da je bilo magično biti u Njujorku 1964. godine i da je tako i dalje.
"Ima mnogo više mira i ljubavi nego što je bilo. Mislim, pre 40 godina, kada je bilo ludo, a sigurno je više mira i ljubavi nego pre 70 godina", rekao je on.
Ringo je zatražio od fanova da u ponoć kažu "mir i ljubav" kako bi proslavili njegov rođendan – ova poruka ubrzo je obišla svet.
Bivši član "Bitlsa" je izgledao bar 20 godina mlađe, bez sede kose i pun energije. On je u jednom trenutku čak pretrčao put pun automobila kako bi pozdravio fanove na drugoj strani.
Star je u "Hard Rok" kafeu počašćen rođendanskom tortom i pesmom, a "Hard Rok Internešenel" je za ovu priliku parkirao na Brodveju autobus za turneje "Medžikal misteri", koji su koristili "Bitlsi" tokom svoje poznate, istoimene turneje.
Predsednik "Hard Rok Int." je poklonio Ringu sedam drveta, svako za po jednu deceniju života, koja će biti zasađena u dvorištima njujorških škola.
U Ringovu čast održan je i koncert u "Rejdio siti mjuzik holu", a muzej "Metropoliten" je izložio bubnjeve koje je Ringu poklonila kompanija "Ludvig" 1964.
Proslave Ringovog rođendana pod parolom "Mir i ljubav" počele su 2008, kada su muzičara upitali novinari "Ekses Holivuda" šta bi voleo za svoj rođendan. On je odgovorio: "Više mira i ljubavi", nakon čega je pokrenuo kampanju "Mir i ljubav".
(izvor ::: Blic)

недеља, 20. јун 2010.

Lenonovi stihovi prodati za 1,2 miliona dolara

Stihovi poslednje pesme s albuma "Bitlsa" pod nazivom "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" prodati su danas za 1,2 miliona dolara na aukciji u Njujorku.
Rukom pisani stihovi Džona Lenona za pesmu "A Day in the Life" prodati su privatnom kolekcionaru koji se na Sotbijevoj aukciji nadmetao putem telefona.
Vrednost stihova je pre aukcije procenjena na sumu izmedju 500.000 i 700.000 dolara.
List papira, ispisan s obe strane crnim markerom i plavom hemijskom olovkom, sadrži Lenonove izmene i ispravke u crvenoj boji.
Muzički časopis Roling stoun uvrstio je pesmu "A Day in the Life" na 26. mesto liste 500 najvećih hitova svih vremena.
Album "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" dobio je četiri nagrade Gremi na dodeli 1968. godine.


(izvor --- BETA AP, Beograd)

субота, 12. јун 2010.

DESET fotografija koje su nadjačale reči: ČE GEVARA

1 Če Gevara
Alberto Korda, kubanski fotograf, napravio je čuvenu fotografiju legendarnog revolucionara u martu 1960. godine na ceremoniji sahrane 136 Kubanaca ubijenih u terorističkom napadu kontrarevolucionara. Gevara je nakratko iskoračio na podijum gde su se nalazile sve zvanice i u tom deliću sekunde Korda ga je ovekovečio na ovoj istorijskoj fotografiji. Institut umetnosti Merilenda nazvao je Kordinu sliku „najčuvenijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka“. (Izvor ::: BLIC)

четвртак, 29. април 2010.

Knjiga pesama i tekstova Merilin Monro

Knjiga pesama, misli i drugih malo poznatih tekstova čuvene glumice Merilin Monro biće objavljena ove jeseni, saopštila je američka izdavačka kuća "Farar, Staus & Žiru". Knjiga naslovljena "Fragmenti" pojaviće se u knjižarama u oktobru, prenosi agencija AP.
Knjiga će sadržati pesme, fotografije i glumičina razmišljanja o Arturu Mileru, njenom trećem mužu, i drugim muškarcima u njenom životu, kao i o književnosti sa referencama, između ostalih, na Semjuela Beketa i Džemsa Džojsa, izjavio je izdavač Kortni Hodel.
"Verujem da će knjiga pokazati da nimalo nije bila površna i da je naprotiv imala bogat unutrašnji život. Mnogo je čitala i imala smisao za pisanje. Ima odlomaka poezije koji su zaista veoma lepi, to su stihovi na kojima se čitalac zadržava", rekao je Hodel.
Knjiga će sadržati i dugi esej o prvom mužu Merilin Monro, mnoge beleške o glumi i ulogama koje je pripremala i pismo čuvenom profesoru glume Liju Strazbergu.
Merilin Monro je volela da piše i za to je koristila sve što bi joj palo pod ruku, od svezaka do hotelskih blokčića. Najstariji tekstovi potiču iz 1943. godine kada je još bila tinejdžerka, a poslednji su nastali pred sam kraj njenog života.
Junakinja filmova "Neki to vole vruće", "Nijagara", "Sedam godina vernosti" i mnogih drugih, pronađena je mrtva u svom stanu u Los Anđelesu 1962. Imala je 36 godina.
Izdavač Kortni Hodel navodi da neki delovi tih tekstova odaju samoubilačku crtu Merilin Monro, ali nije želeo da kaže iz kog vremena potiču te beleške.
On takođe nije želeo da kaže da li glumica u tim tekstovima govori o Džou DiMađiju, svom drugom mužu, ili o američkom predsedniku Džonu Fidžeraldu Kenediju sa kojim je, kako se tvrdi, bila u vezi. On je samo istakao da "ima stvari o svim njenim vezama".

уторак, 27. април 2010.

Zapali moju vatru

U eri bunta protiv vlasti, vojske, rata, i političke i ekonomske moći, „Dorsi” su bili protiv svega, iako su nas nazivali čudnim brbljivcima, smatra bubnjar Džon Densmor posle premijere novog dokumentarca o poznatoj rok četvorki

Novi, dugometražni dokumentarni film o legendarnoj rok grupi „Dors” (The Doors), koji je počeo da se prikazuje u ograničenom broju američkih bioskopa, sadrži neke do sada neprikazivane snimke članova grupe, poput snimka iz eksperimentalnog filma „HWY” koji je Džim Morison režirao tokom studiranja filmske režije.
Film „When You’re Strange: A film About The Doors” režirao je Tom Disilo, a kombinacijom arhivskih materijala, snimaka sa koncerata i iza bine, kao i izjavama svedoka o radu popularnog benda, pokušao je da prikaže i objasni vrtoglavi uspeh „Dorsa”, pronikne u njihove angažovane poruke koje su utiskivali u skoro sve pesme, ali i objasni način života Džima Morisona i razloge prestanka postojanja benda. Narator u filmu je jedan od najplaćenijih holivudskih glumaca Džoni Dep, koji učešće u ovom filmu objašnjava kao „zahvalnost muzičarima koji su izgradili njegov muzički ukus i uticali da razume muziku”.
Prisustvujući premijeri filma u Los Anđelesu, klavijaturista „Dorsa” Rej Manzarek izjavio je da film nudi „konačnu istinu o bendu koja je potrebna svetu, svedocima vremena, prijateljima benda i fanovima”.
– Bilo je krajnje vreme da se pojavi film koji na istinit način govori o usponima i padovima „Dorsa” i problemima koje smo imali, dakle, oponent anti-Dors filmu koji je Oliver Stoun režirao 1991, sa Valom Kilmerom u ulozi Džima – dodao je klavijaturista Manzarek (71) koji se sa Džimom Morisonom upoznao dok su studirali na Kalifornija univerzitetu u Los Anđelesu.
– Prikazani smo na pravi način, onakvi kakvi smo bili na sceni, nekada pogubljeni, ali uvek posvećeni muzici. Svi dosadašnji filmovi o „Dorsima” nisu uspeli da prikažu kakvi smo zaista bili, a ovaj film se tome najviše približio. Možda je problem bio u nama, što smo često bili zatvoreni u sebe tokom svirke, pa kamera nije mogla da nas „uhvati u pravom svetlu” – izjavio je En-Bi-Siju gitarista Robi Kriger, dok se bubnjar Džon Densmor priseća:
– Gledajući film, setio sam se ludog sna koji smo nas četvorica imali sa željom da promenimo svet. Bilo je nečeg magičnog u tom vremenu, eri bunta protiv vlasti, vojske, rata, i svetske politike i ekonomske moći. „Dorsi” su bili protiv svega toga, iako su nas mnogi nazivali čudnim brbljivcima. Vreme je dokazalo da, ipak, nismo bili ni toliko bezrazložno brbljivi, a ni čudni.
Morison, koji je preminuo 1971. godine u Parizu, Robi Kriger (gitara), Rej Manzarek (klavijature) i Džon Densmor (bubnjevi) snimili su šest studijskih albuma za samo 54 nedelje, krajem šezdesetih godina i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, i postigli ogromnu popularnost širom sveta o kojoj se i danas priča i piše. Četiri decenije od poslednjeg nastupa, „Dorsi” i danas prodaju više miliona nosača zvuka godišnje, a njihove najemitovanije pesme su: „Break on Through”, „Light My Fire”, „People Are Strange”, „Love Me Two Times”, „L.A. Woman”, „Riders on the Storm” i „The End”.
Trojica preostalih „Dorsa” i dalje su aktivni, ali ne toliko kao ranije. Klavijaturista Manzarek, u međuvremenu, napisao je nekoliko knjiga i snimio nekoliko solo albuma. Gitarista Kriger, koji je imao samo 18 godina kad je napisao čuveni hit „Light My Fire”, koji se i danas često može čuti na radio stanicama, trenutno piše knjigu o svom životu, a ove godine će objaviti i novi album. Bubnjar Densmor je postao pisac bestselera, a najnovija knjiga mu izlazi do kraja godine.
Novi dokumentarac o „Dorsima” samo je početak ponovnog interesovanja za fenomen ove čuvene četvorke. Ovih dana svet je obišla vest da američki producenti razmišljaju o snimanju novog igranog filma o popularnoj grupi, a kao reditelj spominje se Dejvid Finčer, autor filmova „Sedam”, „Igra”, „Borilačkog kluba”, „Soba panike” i „Neobičan slučaj Bendžamina Batona”. (izvor --- Politika, Beograd)

субота, 13. март 2010.

VOLIM SLUŠATI RADIO: Zdenka Vučković

Autor priloga: NADIR EFENDIĆ (Nemačka)

Pjevac -- Zdenka Vuckovic
Pjesma -- Večeras bit cu tu
Pjesma traje -- 3 min i 41 sec

Poštovani slušatelji,
Poslije pobjede na Opatijskom festivalu 1958-e godine, poznata Zdenka Vuckovic trazila je vise godina njen stil pjevanja i tek nakon desetak godina ona je postala pjevacica koja se je moglo prepoznati po njenom nacinu pjevanja. Nesto starija, obdarena svim atributima zenstvenosti, ona je pocela pjevati ljubave pjesme. Taj nacin pjevanja osvojio je publiku i to se je osjetilo na dobroj prodaji njezinih gramofonskih ploca.
Nije nam poznato da li Zdenka Vuckovic jos uvijek negdje pjeva, ali ona je upala prije dvije godine u pozornost medija, zbog njene svadje sa Gabi Novak i Arsenom Dedicom. Ona je njima javno prigovorila da oni stvaraju utisak da se je sva muzika ex-Yu sastojala od Gabi i Arsena. Njeno izjava glasila je "Bilo jos mnogo drugih odlicnih pjevaca u to vrijeme".
Temparamentna Zdenka Vuckovic imala je pravo, ali ona je svoj prigovor na zalost tako donijela, da je on bio na granici uvrede.
Sada mozemo poslusati u nasoj emisiji Zdenku Vuckovic sa ljubavnom pjesmom "Veceras bit cu tu" talijanskog kompozitora Tenca iz 1967-e godine.
Mozemo si zamisliti , postovani muski slusatelji, da vama vasa draga ovako nesto zapjeva, da bi se vase srce topilo.

Izložba nedavno otkrivenih fotografija Džona Lenona

Neobjavljene fotografije Džona Lenona pronađene su nakon 40 godina u fioci poznatog njujorškog fotografa i biće uskoro izložene za javnost.
Fotografije slavnog muzičara i njegove žene Joko Ono snimio je 1969. godine u Montrealu fotograf časopisa "Lajf" Džeri Diter tokom njihovog čuvenog performansa "U krevetu za mir".
Diter je bio jedini fotograf kojem je bilo dozvoljeno da snimi osam dana dugu seansu čiji je cilj bio senzibilizacija javnosti protiv rata u Vijetnamu.
Priča o Džonu i Joko, viđena njegovim očima, trebalo je da bude objavljena u "Lajfu", ali je zamenjena u poslednjem trenutku člankom o Vijetnamskom ratu.
Nakon Diterove smrti 2005, neobjavljene fotografije ležale su do prošle sedmice u jednoj fioci. Publika će imati priliku da ih vidi na izložbi koja će biti priređena u subotu u katedrali svetog Mihaila u Koventriju, u centralnoj Engleskoj.
Džon Lenon i Joko Ono odleteli su 26. maja 1969. godine u Montreal gde su u hotelu "Kraljica Elizabeta" snimili pesmu "Give Peace a Chance" koja je ubrzo potom postala himna antiratnog pokreta. (izvor --- TANJUG, Beograd)

Volim slušati radio: Tennessee Ernie Ford

Autor priloga: NADIR EFENDIĆ (Nemačka)

Pjevac -- Tennessee Ernie Ford
Pjesma --- Sixteen Tons
Pjesma traje 2 min 36 sec

Postovani slusatelji,
Tennessee Ernie Ford, americki country & western pjevac izdao je vise od 100 albuma ali on u Evropi nije postao tako poznat kao na primjer Johnny Cash i Frankie Laine. Rodjen kratko poslije prvog svjetskog rata 1919-e godine, on je rano poceo da pjeva i postao je 1929-e godine, zbog njegovog ugodnog dubokog glasa, spiker na radio stanici. On je isao pravim putem i poslije srednje skole studirao je muziku na visokoj muzickoj skoli.
Odlucujuci utjecaj na najgovu karijeru imao je susret sa producentom Cliffie Stone-om, koji je bio veoma poznat u Country & Western sceni. On je 1947-e godine izdao 5 Fordovih ploca i to je bio pocetak jedne velike karijere koja je trajala do 1990 godine.
Najveci uspjeh Tennessee Ernie Ford imao je 1955 godine sa pjesmom "The Ballad of Davy Crockett" i sa pjesmom "Sixteen Tons". Zadnja pjesma bila je veoma poznata u izvedbi poznatih Plattersa.
Kratko poslije napustanja mikrofona, Tennessee Ernie Ford 1991-e godine zauvijek je napustio zivotnu pozornicu.
Sada poslusajmo pjesmu "Sixteen Tons" , u prevodu "16 tona" kompozitora Travisa, u izvedbi Tennessee Ernie Forda sa snimka iz 1955-godine.

среда, 17. фебруар 2010.

Legendarni muzički studio Ebi Roud na prodaju

Diskografska kuća EMI stavila je na prodaju legendarni muzički studio u kojem su snimali Bitlsi.
Ulica Ebi Roud i muzički studio koji se u njoj nalazi ovekovečeni su 1969. godine na omotu poslednjeg studijskog albuma Bitlsa na kome članovi slavne Liverpulske četvorke, sa Džonom Lenonom na čelu, prelaze ulicu.
List "Fajnenšel tajms" navodi da se već vode pregovori sa potencijalnim kupcima i da bi studio mogao da dostigne cenu od "nekoliko desetina miliona dolara".
Kuća EMI, koja sarađuje sa mnogim poznatim muzičarima među kojima su "Koldplej", Lili Alen i Robi Vilijams, odlučila se na ovaj korak zbog teške finansijske situacije.
EMI je zgradu u broju 3 Ebi Roud, u sverozapadnom delu Londona, kupila 1929. godine za 100.000 funti. Za vreme Drugog svetskog rata, studio je korišćen za snimanje propagandnog materijala britanske vlade i BBC-ja.
Od 1960. godine važio je za jedan od najboljih rok studija. U njemu su između 1962. i 1969. godine Bitlsi snimili većinu svojih albuma. Tu su, takođe, snimljeni i albumi "Dark Side of the Moon" Pink Flojda i "OK Computer" Rejdioheda. (izvor -- TANJUG)

петак, 12. фебруар 2010.

Muzika je prava tek kad zapucketa ploča

Prodavnica se nalazi u TC „Euro centar", a naslove možete pogledati i na www.pinballwizardrecords.com...
Među ljubiteljima gramofonskih ploča brzo se pronela vest da je u centru grada otvorena prodavnica „Pinbol vizard rekords“ u kojoj se mogu kupiti stara i nova izdanja, pa zaposlene svako jutro dočekuju redovi „vinil fanova“ željnih dobrog zvuka i poznatog „pucketanja“ ploča.
VINIL - Džez, bluz, soul, pank, kantri, rok, pop, rokabili, rege i drugi muzički žanrovi mogu se naći među više od 1.000 naslova, a neka od njih imaju i limitirana izdanja.
- U svetu postoji na desetine radnji ovakvog tipa samo u jednom gradu. Došli smo na ideju da i u Beogradu otvorimo radnju sa novim gramofonskim pločama, jer su se ljudi uželeli dobrog zvuka sa ploča. S pojavom izdanja na CD-u, vinil je zapostavljen. Međutim, u poslednjih nekoliko godina velike diskografske kuće, pored CD izdanja, obavezno izdaju i ploče, a pojedina izdanja su samo na vinilu. Nekad je želja da se muzika sluša sa ploča bila tolika da su ljudi kupovali i naručivali ploče iz Engleske i SAD - kaže za „24 sata“ Dragan Živanović, jedan od vlasnika radnje.
Među originalnim naslovima mogu se naći Dejvid Bouvi, Elvis Prisli, Bob Dilan, Džejms Braun, Beti Dejvis, Džoni Keš, Gram Parsons, Rajan Adams, Birdsi, Radiohead... Pored ploča, u radnji se prodaju i CD izdanja, kao i knjige o muzici. Kako bi ljubiteljima ploča sve bilo dostupno na jednom mestu, u planu je da uskoro počne i prodaja gramofona, a moći će da se kupe i igle, četke za čišćenje i druga prateća oprema, a mašina koja će tek biti nabavljena, omogućiće i da se u radnji čiste ploče.
- Interesantno je da se sve više mladih ljudi interesuje za ploče. Ići ćemo u korak sa svetom i naručivaćemo nova izdanja kako budu izlazila. Po želji, preko nas mogu da se naruče izdanja kojih sada nema u radnji. Kolekcionari već ostavljaju kontakt i želje - kaže Živanović.
„Pinbol vizard rekords“ nalazi se u TC „Euro centar“ (lokal 15) u Makedonskoj 30, a naslovi mogu da se pogledaju i na sajtu www.pinballwizardrecords.com.

Svake nedelje berza ploča u „Kuglašu“ 
U klubu „Kuglaš“, u Đušinoj 5, svake nedelje od 9 do 13 sati održava se berza ploča na kojoj se okupi oko 100 kolekcionara koji kupuju i razmenjuju ploče. Ulaz na berzu plaća se 100 dinara, a dobija se besplatna kafa ili čaj kako bi ugođaj bio još prijatniji. Oraganizatori berze kažu da se najviše traže izdanja iz druge polovine ‘60. i prve polovine ‘70. godina i da stalno dolaze di-džejevi koji ploče koriste za semplove.( izvor - 24 sata)

четвртак, 11. фебруар 2010.

Petar Popović: Beograd šezdesetih

U ključanju Beograda šezdesetih dogodio se neponovljivi vatromet individualaca. Stvarno svojih, odista naših, a istinski svetskih. Što je Andrić bio za književnost, to je Šekularac bio za fudbalske terene. Đorđe Marjanović je nošen gradom na rukama, a Makavejev popeo crnu macu na Evinu belu ljubu. Zoran Miščević je gospodario šizilištima, a Žućko Korać ispisao istoriju sa 99 koševa na jednoj utakmici. Nikica Marinović je unela elegantnu lepotu, savršeno telo i neodoljivi osmeh u Knez Mihailovu.
....
(izvor -- BLIC)

субота, 30. јануар 2010.

BITLSI NA KROVU (Rooftop Performance)

Tridesetog januara 1969. godine BITLSI su održali svoj poslednji koncert.
Danas je taj dan: trideseti januar, ali 2010. godine.
"Umesto planiranog velikog promo-koncerta, Bitlsi sviraju na krovu svoje korporacije, ali i taj nastup, za slučajne prolaznike, prekida policija" (Vikipedija)
Ili: "Koncert na krovu
Studijski rad je završen 29. januara, a Makartnijeva ideja je bila da se održi povratnički koncert, čime bi „Bitlsi“ ponovo počeli da privlače publiku. Ostatak grupe se složio, međutim u potpunosti su se razišli oko ideje na kojoj lokaciji da se održi taj nastup. Makartni je predložio da to bude neki klub, poput „Kafe Kavern“-a, u kome je grupa svirala početkom 60-ih, Lenon je hteo veliki besplatni koncert u Africi, Star nije hteo da to bude van Britanije, a Harisonu je bilo svejedno, samo je želeo da se negde održi. Na kraju je nađeno kompromisno rešenje- krov korporacije „Epl“ u sred Londona, a publika bi bila slučajni prolaznici. Naravno, na koncertu je učestvovao i Preston, koji je već poneo epitet „peti Bitls“. Međutim, koncert nije prijavljen policiji, pa su se komšije tokom nastupa neprekidno žalile. Kamera je na ulici beležila podeljenu publiku- neki su bili oduševljeni idejom, a neki zgroženi. Muzički gledano, koncert nije protekao savršeno. Ipak neki snimci su završili kasnije i na albumu. Koncert je policija prekinula nakon izvođenja pesme “Get Back”." (isto - VIKIPEDIJA)

среда, 6. јануар 2010.

Žar božićne melodije

Oda najveselijem prazniku napunila 65 godina. – Legenda džeza Mel Torme i Bob Vels munjevitom brzinom komponovali „Božićnu pesmu“, za manje od jednog sata, jednog sparnog dana 1944. godine.
Najbolje prodavana božićna melodija svih vremena već duže od šest decenija asocira na Deda Mraza, pečeni kesten i, naravno, noseve crvene od mraza.
I pored živih slika zimske čarobne zemlje koje preplavljuju maštu, ironija je u tome što je „Božićna pesma” – koja ove godine, kako javlja agencija AFP, slavi 65. godišnjicu – nastala jednog vrelog letnjeg popodneva u Los Anđelesu.
Kako kaže popularna priča, legenda džeza Mel Torme (rođen 1925. u Čikagu, roditelji imigranti, ruski Jevreji, čije je prezime bilo Torma) i Bob Vels munjevitom brzinom komponovali su ovu melodiju, za manje od jednog sata, jednog sparnog dana 1944, dok je Vels pokušavao da se „ohladi razmišljajući hladne glave”.
Prvi je snimio Net King Kol 1946, a nekoliko njegovih verzija ove pesme i dalje su najpoznatije. Otada je izvodilo više od 100 umetnika, uključujući i Elu Ficdžerald, Reja Čarlsa i Kristinu Agileru.
Muzički menadžer veteran Dejl Šits – koji je Tormea zastupao 35 godina – čuva žar „Božićne pesme” i svake godine dobija desetine zahteva kompanija ili umetnika za korišćenje pesme.
Iako je sve veći broj onih koji žele da je uvrste na svoj božićni album ili kompakt disk, film ili televizijsku reklamu, Šits kaže da uvek zahteva da vidi kontekst u kome će biti korišćena.
„Mel i Bob su bili velike cepidlake kada je reč o atmosferi ili sceni u kojoj je pesma trebalo da bude predstavljena. Ukoliko bi procenili da je scena neukusna i da nije u skladu sa ugledom pesme, nisu dozvoljavali da bude korišćena”, kaže Šits.
Sam Šits smatra da je tajna dugovečnosti ove božićne ode u poruci koju nosi – da je Božić doba godine kada svi treba da budu veseli i zadovoljni.
„Mislim da je to opšte osećanje koje povezuje celu porodicu”, izjavio je Šits za AFP. „Suština je u tome da je Božić doba godine kada za svakoga ima ponešto”.
Prema Šitsovim rečima, pesma je nastala gotovo slučajno kada je u julu 1944. Torme otišao u posetu Velsu koji je živeo u predgrađu Toluka Lejka.
„Mel je otišao kod Boba jednog od najtoplijih popodneva u julu. Ušavši u dnevnu sobu, primetio je u notesu zapisane reči koje je Bob nasumice napisao: ’Kestenje se peče na vatri’.”
Bez obzira na pakleno vreo dan i brojne neuspele pokušaje da se ohlade u bazenu ili ispod hladnog tuša, Bob i Mel su tokom četrdeset minuta koji su usledili rashladili dušu i telo napisavši „Božićnu pesmu”.

Iako je Torme, pevač, kasnije snimio svoju verziju, pesma je prvo bila ponuđena Net King Kolu, koji je rekao da je to „njegova pesma”. I tako je sve počelo, seća se Šits.
Kol ju je prvi put snimio u junu 1946. za radio studio WMCA u Njujorku, ali je verovatno najpoznatija verzija ove pesme ona koja je četvrti put snimljena 1961. u holivudskom Kapitol studiju.
Otada je ova melodija postala nezamenljiva i nezaobilazna na svim albumima izdatim uoči Božića i Nove godine, a 2006. nadmašila je pesmu „Beli Božić” (božićna pesma koju je napisao Irving Berlin 1942, a pevao je Bing Krozbi u filmu „Holidej in ”) kao najviše prodavanu božićnu pesmu svih vremena. (autor - Sanja Stijović, Politika, Bgd)

недеља, 3. јануар 2010.

Volim slušati radio: Edmondo Ros and his Rumba band

Autor priloga: NADIR EFENDIĆ (Nemačka)

Pjevac Edmondo Ros and his Rumba band
Pjesma Opportunity
Pjesma traje 2 min 41 sec

Postovani slusatelji,
cetiri godine prije prvog svjetskog rata, 1910-e godine rodjen je Edmondo Ros u Trinidadu. Tamnoputa majka i otac iz Skotske dali su njihovom sinu dobre osobine za njegov zivotni put. Te osobine , muzikalnost i poslovnost, doveli su do toga da je Edmondo Ros dugo nosio titulu "Kralj latinskoamericke glazbe". Na pocetku karijere, jos za vrijeme sluzenja vojnog roka, Edmondo je 4 godine svirao u simfonijskom orkestru Venecuele. Dobivsi drzavnu stipendiju, on je poceo 1937-e godine studij klasicne muzike na Kraljevskoj Muzickoj Akademiji u Londonu. Edmondo Ros, koji je u srcu imao latinskoamericki ritam, ubrzo je prekinuo taj studij i vratio se je zabavnoj muzici. On je tada svirao kao bubnjar u jednom nocnom klubu. Pred pocetak drugog svjetskog rata svirao je jedno vrijeme u Parizu, dok se ponovo nije vratio u London. Tu je on za poznatu kompaniju "Decca" snimio 6 ploca. Istovremno je osnovao njegov "Rumba Band" i imao je njegov prvi veliki uspjeh sa pjesmom "Los Hijos".
Dosao je rat i umjesto njegovih bubnjeva cuo se je prasak bombi. Njemacki bombarderi su vremanom nestali i 1944-e godine Edmondo Ros nastavio je da snima ploce za kompaniju "Decca". U medjuvremanu on je imao plesnu skolu, proizvodnju gramofonskih ploca i agenturu za posredovanje umjetnika. Njegov orkestar postao je veci i sastojao se je od 16 muzicara. Veliki uspjeh dosao je 1949-e godine, kada je Edmondo Ros prodao 3 miliona gramofonskih ploca sa njegovim snimkom "The Wedding Samba".
Njegov album "RhythmsThe South" kojeg je on snimio 1957 godine, bio je u svijetu jedan od prvih u stereo tehnici. Ne tako davno, 1994-e godine Edmondo Ros imao je njegov zadnji nastup i poslije toga se je povukao u privatni zivot.
Sada poslusajmo u nasoj emisiji Edmonda Ros-a sa njegovim Rumba Bandom uz melodiju "Opportunity" i mi se nadamo, da ce te uz ovu melodiju osjetiti zelju da zaplesete sa vasom dragom..